Šta je HS oznaka i kako da nađete pravu za svoj proizvod

Svaki proizvod koji pređe granicu mora da bude svrstan pod tačno određenu tarifnu oznaku. Ta oznaka, u svetu poznata kao HS oznaka, zajednički je jezik međunarodne trgovine: od nje zavisi kolika se carina plaća, da li roba ima pravo na povlašćen tretman iz sporazuma o slobodnoj trgovini, kakav je PDV tretman i pod kojom šifrom se proizvod vodi u carinskim evidencijama iz kojih se kasnije čita tražnja.

U praksi mnoge male i srednje firme oznaku preuzmu od špeditera ili je prepišu iz fakture inostranog dobavljača, bez ikakve provere. To često prođe, ali kada ne prođe, posledice se mere godinama pogrešno obračunate carine, zadržanim pošiljkama na granici i naknadnom naplatom sa kamatom.

U ovom vodiču objašnjavamo kako je HS oznaka građena, zašto je ona poslovno, a ne birokratsko pitanje, kako da sami pronađete pravu oznaku za svoj proizvod, koje se greške najčešće prave i kada ima smisla tražiti obavezujuće mišljenje carinskog organa.

Šta je Harmonizovani sistem i kako je oznaka građena

Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka robe razvija i održava Svetska carinska organizacija, a primenjuje ga ogromna većina zemalja sveta. Nomenklatura se povremeno revidira, otprilike na svakih pet godina; poslednja velika revizija stupila je na snagu 2022. godine. Sva roba u međunarodnoj trgovini podeljena je u 21 odeljak i 96 glava, od živih životinja i hrane, preko hemijskih proizvoda i tekstila, do mašina i preciznih instrumenata.

Oznaka se čita sleva nadesno i svaki nivo dodaje preciznost. Prvih šest cifara jednako je u celom svetu, a sve posle toga je nacionalno proširenje. Evropska unija na svetskih šest cifara dodaje dve i tako dobija Kombinovanu nomenklaturu od osam cifara, a za mere pri uvozu koristi TARIC oznake od deset cifara. Srbija primenjuje nomenklaturu Carinske tarife sa deset cifara, usklađenu sa nomenklaturom EU, pa se u deklaracijama kod nas roba svrstava na desetocifrenom nivou.

Na primeru čaja: glava 09 obuhvata kafu, čaj i začine; tarifni broj 0902 je čaj; tarifni podbroj 0902 10 je zeleni čaj u neposrednim pakovanjima do tri kilograma. Nacionalne cifre dalje razdvajaju varijante koje su bitne za stopu carine ili posebne mere. Zato ista roba u dve zemlje može imati različit kraj oznake, ali prvih šest cifara mora da se poklapa.

• Prve dve cifre: glava (npr. 09, kafa, čaj i začini)
• Prve četiri cifre: tarifni broj (npr. 0902, čaj)
• Prvih šest cifara: tarifni podbroj, jednak u celom svetu (npr. 0902 10, zeleni čaj u pakovanjima do 3 kg)
• Od sedme do desete cifre: nacionalna proširenja (u Srbiji i EU oznaka ima ukupno deset cifara)

Zašto je oznaka poslovno pitanje, a ne birokratija

Prva i najočiglednija posledica je carinska stopa: dve slične oznake mogu nositi osetno različite stope, pa pogrešno svrstavanje direktno menja cenu koštanja. Na to se nadovezuje PDV tretman, jer za pojedine grupe proizvoda važi snižena stopa, a pravo na nju se u praksi dokazuje upravo svrstavanjem.

Drugi sloj su sporazumi o slobodnoj trgovini. Srbija ima povlašćen pristup tržištu EU, kao i sporazume sa CEFTA regionom, zemljama EFTA, Turskom, Velikom Britanijom i Evroazijskom ekonomskom unijom. Da li vaš proizvod ispunjava pravila o poreklu iz tih sporazuma utvrđuje se po tarifnoj oznaci, pa pogrešna oznaka može da znači da bez potrebe plaćate punu stopu carine tamo gde biste mogli da prođete povlašćeno.

Treći sloj je najmanje vidljiv, a za izvoznika možda najvažniji: statistika. Sve carinske evidencije u svetu vode se po HS oznakama. Kada procenjujete tražnju na nekom tržištu, poredite cenovne reference ili tražite ko uvozi robu poput vaše, sve to radite preko oznake. Pogrešna oznaka znači da gledate pogrešno tržište i donosite odluke na osnovu tuđih brojeva.

Kako da u carinskoj tarifi sami pronađete pravu oznaku

Krenite od preciznog opisa proizvoda, jer se roba svrstava prema onome što jeste, a ne prema komercijalnom nazivu. Bitni su sastav i materijal, funkcija i namena, stepen obrade, da li se isporučuje sastavljena ili u delovima, kao i način pakovanja. Što tačnije odgovorite na ta pitanja, to je pretraga kraća.

Zatim otvorite važeću carinsku tarifu na sajtu Uprave carina Republike Srbije. Tarifa može da se pretražuje po ključnim rečima, a uz odeljke, glave i tarifne brojeve stoje napomene koje su pravno obavezujuće i često rešavaju upravo one nedoumice zbog kojih ste zastali. Ako izvozite u EU, proverite oznaku i u javnoj i besplatnoj TARIC bazi Evropske komisije, koja uz svaku oznaku prikazuje stope i mere koje se primenjuju pri uvozu u Uniju.

Kada se dvoumite između dve oznake, pomažu opšta pravila za svrstavanje, kojih ima šest i objavljena su uz samu tarifu. Najkorisnija logika iz njih: specifičniji opis ima prednost nad opštim, a mešavine i setovi svrstavaju se prema komponenti koja robi daje bitan karakter. Praksu dobavljača i špeditera tretirajte kao korisnu indiciju, ali ne i kao dokaz, jer odgovornost za svrstavanje na kraju snosi onaj ko robu deklariše.

Najčešće greške i koliko koštaju

Najčešća greška je prepisivanje kompletne oznake iz dokumenata inostranog partnera. Prvih šest cifara jeste univerzalno, ali nacionalna proširenja nisu, pa kineska ili američka desetocifrena oznaka u srpskoj deklaraciji često ne znači ništa, ili znači pogrešnu stvar. Druga česta greška je svrstavanje po komercijalnom nazivu: dodatak ishrani, kozmetički preparat ili mašinski deo mogu da završe u sasvim različitim glavama u zavisnosti od sastava i funkcije.

Tu su i biranje oznake sa nižom stopom jer liči na vaš proizvod, kao i korišćenje zastarelih oznaka posle revizija Harmonizovanog sistema. Cena ovih grešaka uvek je asimetrična: ušteda je mala ili nikakva, a rizik je naknadna naplata carine i PDV-a sa kamatom za više godina unazad, prekršajni postupak, zadržavanje pošiljki na granici i gubitak prava na preferencijalni tretman. Za firmu koja posluje na tankim maržama jedna ovakva kontrola može da pojede zaradu iz više izvoznih poslova.

Kada se isplati obavezujuće mišljenje carinskog organa

Ako je vaš proizvod granični slučaj, ne morate da živite sa neizvesnošću. U Srbiji Uprava carina na zahtev izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe, a u EU postoji obavezujuća tarifna informacija koju izdaju carinski organi država članica. U oba slučaja dobijate odluku koja obavezuje carinski organ i po pravilu važi tri godine, pa na nju možete da se oslonite pri kalkulacijama i ugovaranju.

Zahtev ima smisla kada je razlika u stopi između oznaka kandidata značajna, kada planirate veći ili dugoročan posao, kod novih i višenamenskih proizvoda, mešavina i setova, i uvek kada od svrstavanja zavisi pravo na preferencijalno poreklo. Za rutinsku robu sa jasnom i ustaljenom praksom svrstavanja trošak i vreme oko zahteva obično nisu opravdani.

Brza provera pre nego što potvrdite oznaku

Pre nego što oznaku upišete u dokumentaciju i počnete da je koristite u kalkulacijama, prođite kroz kratku listu pitanja:

• Da li opis uz oznaku u tarifi zaista odgovara sastavu i funkciji proizvoda, a ne samo njegovom trgovačkom nazivu?
• Da li ste pročitali napomene uz odeljak i glavu, jer one često isključuju robu koja na prvi pogled pripada baš tu?
• Da li se prvih šest cifara poklapa sa oznakom koju koristi vaš inostrani partner, i znate li zašto ako se ne poklapa?
• Koja je carinska stopa i PDV tretman za tu oznaku, i da li roba ispunjava pravila o poreklu za tržište na koje ciljate?
• Da li za oznaku važe posebne mere: dozvole, sertifikati, fitosanitarna ili veterinarska kontrola, akcize?

Ako na neko od ovih pitanja ne umete da odgovorite, to je znak da vredi konsultovati špeditera ili carinskog zastupnika, a kod većih poslova i razmisliti o obavezujućem obaveštenju.

Kako HS oznake koristimo u analizi tržišta

Za nas u Atlas Analitici HS oznaka je početna tačka svake analize. Radimo na licenciranim carinskim podacima sa više od tri milijarde zapisa o pošiljkama, pokrivamo preko 200 tržišta i imamo direktne carinske podatke iz više od 90 zemalja. Kada se oznaka tačno postavi, iz carinskih evidencija se vidi ko robu poput vaše uvozi, iz kojih zemalja je nabavlja, u kojim količinama i kojom dinamikom, i po kojim cenovnim referencama.

Na osnovu toga pravimo užu listu potencijalnih kupaca i svakog proveravamo pojedinačno, tako da do vas stignu verifikovani kupci koji zaista uvoze vašu kategoriju robe, a ne nasumični kontakti. Iz tipičnih veličina pošiljki vidi se i kolika je realna prva porudžbina, što olakšava prvi imejl ka potencijalnom kupcu: umesto da nudite napamet, nudite količine i cene koje odgovaraju načinu na koji taj kupac već posluje.

Za manje firme važna je i praktična strana troška: Razvojna agencija Srbije je po dosadašnjim javnim pozivima sufinansirala konsultantske usluge ovog tipa do 60 odsto. Uslovi, iznosi i lista prihvatljivih troškova zavise od aktuelnog poziva, pa to proverite pre ugovaranja.

Zaključak

HS oznaka nije formalnost koju špediter rešava u poslednjem trenutku, nego podatak koji određuje vašu cenu koštanja, pravo na povlašćene stope i tačnost svake analize tržišta koju budete radili. Sat ili dva pažljivog rada sa tarifom, uz napomene i javne baze, većini firmi je dovoljno da oznaku postavi ispravno, a za granične slučajeve postoji obavezujuće obaveštenje. Kada oznaku jednom utvrdite, ona prestaje da bude rizik i postaje alat: ključ pod kojim se u carinskim evidencijama krije odgovor na pitanje gde vaš proizvod ima najbolju prođu.

Povezani vodiči: Kako pronaći kupce u inostranstvu Kako proveriti dobavljača iz Kine